ПОВОДОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ "ТЕСЛА ДАНИ", ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ ЈЕ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ОПШТИНЕ НЕГОТИН ОРГАНИЗОВАО У ХОЛУ ОПШТИНЕ НЕГОТИН ИЗЛОЖБУ МУЗЕЈА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ У БЕОГРАДУ "ТЕСЛА У БЕОГРАДУ 1892. ГОДИНЕ", Изложбу је отворила ТАТЈАНА ПАНИЋ, члан Општинског већа задужена за културу, помоћник директора Музеја Николе Тесле у Београду - г-дин ВЛАДИМИР ЈЕЛЕНКОВИЋ, као и НЕНАД ВОЈИНОВИЋ,в.д. директора Историјског архива у Неготину, Изложба ће моћи да се погледа у холу Општине Неготин у периоду од 10-31. јула 2015. године

Поводом манифестације „ТЕСЛА ДАНИ“ која се на данашњи дан – дан рођења Николе Тесле, организује широм Србије (40 градова и општина) а у оквиру манифестације „Неготинско лето“ под покровитељством општине Неготин, имам изузетну част да у име Историјског архива у Неготину изразим задовољство што, као организатори ове изложбе, под називом „Никола Тесла у Београду 1892“., узимамо учешће у овим манифестацијама.

Пре свега морам да се захвалим Музеју Николе Тесле што нам је уступио ову изложбу, а нарочито помоћнику директора Музеја г-дину Владимиру Јеленковићу, као и општини Неготин, пре свега председнику општне г-дину Јовану Миловановићу, као и представнику општинског већа г-ђи Татјани Панић на свесрдној помоћи око реализације ове изложбе.

Морам још да истакнем да је ово једна од најквалитетнијих и најачих изложби коју наш град има прилике да види. А поготову је значајна за нас Неготинце, из разлога што она показује два рођена Неготинца, дакле наше суграђане који су приликом ове једине посете нашег прослављеног научника матици, имали своју улогу у организацији самог дочека Николе Тесле. Наравно, један је Ђорђе Станојевић, један од главних организатора ове посете,  на кога Теслина посета Београду оставља велики траг и у научном али и у практичном смислу.  Две године након те посете, дакле 1894. године Ђ. Станојевић пише тада прву књигу на српском језику а другу у свету о Николи Тесли под називом „Никола Тесла и његова открића“, захваљујући којој Теслин научно-истраживачки рад, односно Теслина достигнућа тога времена нису остала непознаница научним круговима Краљевине Србије али и српском народу уопште. У практичном смислу, Теслин боравак у Београду 1892. године утицао је у великој мери на даљи научно-истраживачки и практичан рад Станојевића, тако да се он од тада па надаље на сваком кораку залагао за примену Теслиног полифазног система и градњи првих хидроелектрана у Србији које су производиле наизменичну струју.

Други Неготинац (1844-1908) је генерал Јован Мишковић, тада гувернер малолетног Краља Александра Првог Обреновића (од 1891-1893), иначе начелника генералштаба и председника Српске академије наука и уметности у периоду од 1901-1903, познатог у то време, када је по речима академика Самарџића, „ када су у малој Србији корачали велики људи“, дакле познатог као „академика међу генералима и као генерала међу академицима“.

Оно што бих овом приликом још истакао је да је Историјски архив у Неготину, приликом преузимања ове изложбе, добио на поклон за своју приручну библиотеку, од Музеја Николе Тесле,  сва његова библиографска и дигитална издања (9 ДВД-а). И овом приликом Историски архив у Неготину се захваљује Музеју Николе Тесле у Београду, а пре свега г-дину Владимиру Јеленковићу на вредном поклону. Наравно, и Архив у Неготину, као и Музеј Крајине и Дом културе у Неготину, велики део својих издања, овом приликом, поклања Музеју Николе Тесле у Београду.

 

 

У Неготину,

10. јула 2015.

 

                                                                                                        ИСТОРИЈСКИ АРХИВ НЕГОТИН

                                                                                                                        в.д. директора

                                                                                                       Ма. Ненад Војиновић, архивски саветник