Rabit Leopard Butterfly Sealion Sealion Sealion

ПРЕДСТАВЉЕН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ "САМИ", АУТОРА И РЕЖИСЕРА СВЕШТЕНИКА ЖЕЉКА ГАРДОВИЋА

thumb

Са благословом Његовог Преосвештенства епископа Тимочког господина Илариона и под покровитељством општине Неготин, а у организацији Основне школе за образовање ученика са сметњама у развоју "12. септембар" у Неготину, Дома за децу и омладину "Станко Пауновић" из Неготина, и Историјског архива у Неготину, у четвртак 27. октобра на дан Преподобне мати Параскеве, у биоскопу "Крајина" у Неготину, са почетком у 17. часова представљен документарни филм о аутизму "САМИ", аутора јереја Жељка Гардовића. У документарном филму "САМИ" учествују: Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј Ћилерџић, проф.др. Ненад Глумбић, мр. Љиљана Ћировић, психолог Ирена Ванић, Татјана Николајевић - родитељ из Вршца, Душан Јањанин - родитељ из Београда. http://www.spc.rs/sr/sami_film_o_autizmu_prikazan_u_negotinu http://www.alo.rs/svestenik-snimio-film-o-autizmu/78694

Прочитај још...


ПРОЈЕКЦИЈА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА "САМИ", АУТОРА ЈЕРЕЈА ЖЕЉКА ГАРДОВИЋА

thumb

Са благословом Његовог Преосвештенства епископа Тимочког господина Илариона и под покровитељством општине Неготин, и у организацији Основне школе за образовање ученика са сметњама у развоју "12. септембар" у Неготину, Дома за децу и омладину "Станко Пауновић" из Неготина, и Историјског архива у Неготину, у четвртак 27. октобра на дан Свете Петке, у биоскопу "Крајина" у Неготину, са почетком у 17. часова биће представљен документарни филм о аутизму "САМИ", аутора јереја Жељка Гардовића. У документарном филму "САМИ" учествују: Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј Ћилерџић, проф.др. Ненад Глумбић, мр. Љиљана Ћировић, психолог Ирена Ванић, Татјана Николајевић - родитељ из Вршца, Душан Јањанин - родитељ из Београда.

Прочитај још...


ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "125 ГОДИНА ШТАМПЕ У НЕГОТИНУ"

thumb

У оквиру манифестације "Неготинско лето 2016", Историјски архив у Неготину је 26. јула, у дворишту Архива са почетком у 19. часова отворио изложбу " 125 година штампе у Неготину", аутора Ратка Благојевића, вишег архивског помоћника и Ненада Пантића, вишег архивисте. После уводне речи директора архива Ненада Војиновића, архивског саветника, промоцију су увеличали својим учешћем и новинар Сузана Михајловић-Јовановић, као и историчар Божидар Благојевић. Посетиоци су имали прилике да се упознају са историјом штампе у нашем граду од првог листа "Неготинац", који је изашао 1890. године па до скорашњих дана. 125 ГОДИНА ШТАМПЕ У НЕГОТИНУ У периоду од 1890. појавио се први штампани лист у Неготину и до 1940. године излазило је 17 листова. У периоду после Другог светског рата први лист почео је да се штампа 1948. године (Крајинске вести) па до 1991. када је дошло до гашења штампарских листова, излазило је 3 листова. То су били следећа штампана гласила: ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НЕГОТИНАЦ, лист за политику, народну привреду и трговину - 1890. – 1893. Први или други штампани лист у Неготину. Почео је да се штампа 1890. и то два пута недељно, средом и суботом КРАЈИНА - 1890. Почела је да се штампа 1890. gодине и излазила је само те године. Излазио је четвртком и недељом. Новине су углавном биле гласило Радикалне странке. КРАЈИНСКИ ГЛАСНИК -1892-1894. Службени лист округа крајинског. КРАЈИНАЦ - 1892-1905. Овај штампани лист орган је крајинских самосталних радикала. Лист је излазио сваке суботе. КРАЈИНСКИ ОДЈЕК -1903 – 1911. Крајински одјек је орган самосталних радикала. Лист је излазио једном недељно. КРАЈИНСКИ ВЕСНИК – 1904. Лист за привреду и просвету Крајине. КРАЈИНА - 1906 – 1913 Службени орган Окружног одбора крајинског. Излазио је 10, 20 и крајем месеца у Неготину. КРАЈИНСКИ РАДИКАЛ -1907 – 1910. Гласило Југословенске радиалне заједнице Хајдук вељкове Крајине. Лист је излазио недељно и повремено. НА ТРОМЕЂИ – 1909. СЛОБОДНА КРАЈИНА – 1918. КРАЈИНАЦ - 1924-1925. Орган радикала округа крајинског. Излази једанпут недељно. ДРНДАЛО - 1922-1929. Дрндало је лист за шалу и забаву. Лист је излазио једном недељно КРАЈИНСКЕ НОВОСТИ - 1930-1935. Лист је излазио једном недељно. Поднаслов листа је: Краљ и отаџбина изнад свега. КРАЈИНСКИ ГЛАСНИК - 1933-1934. Лист је излазио сваке недеље. Лист је излазио сваке недеље. ГЛАСНИК ВЕЉКОВЕ КРАЈИНЕ - 1934 – 1937. Лист за културно и економско подизање Вељкове Крајине. Излазио је сваке недеље. КРАЈИНСКИ РАДИКАЛ - 1935-1936. Био је гласило југословенске Радикалне заједнице Хајдук Вељкове Крајине. Излазио је недељно и повремено. КРАЈИНСКЕ НОВИНЕ - 1939-1940. Излазио је једном недељно. ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКО РАТА КРАЈИНСКЕ ВЕСТИ – 1948-1949. Овај лист био је орган Среског одбора народног фронта среза крајинског. Излазио је једном недељно. ВЕЉКОВА КРАЈИНА – 1951 – 1952. КРАЈИНА – 1952-1991. Крајина је излазила у периоду од 1952. до 1960. и од 1979 до 1991. године. Приликом оснивања „Крајина“ је била власништво Среског и Градског одбора ССРН крајинског среза. Од 1955. године лист је власништво Социјалистичког савеза срезова крајинског, кључког и поречког. По престанку излажења листа „Крајина“, наредне 1992. године задатак јавног информисања преузимају друга медијска средства. Неготин међу првима у Србији добија локалну телевизију прво приватну а затим и општинску.

Прочитај још...


ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "НИКОЛА ТЕСЛА И ХЈУГО ГЕРНСБЕК - САРАДЊА ДВА ВЕЛИКА СТВАРАОЦА И ВИЗИОНАРА

thumb

У организацији Историјског архива у Неготину а под покровитељством Општине Неготин у оквиру манифестације "Неготинско лето 2016", и поводом 160. година од рођења Николе Тесле у галерији Дома културе "Стеван Мокрањац" у Неготину- четвртак, 21. јула у 20 часова, након поздравне речи Ненада Војиновића, директора Историјског архива у Неготину, и пројекције најновијег филма Музеја Николе Тесле "Никола Тесла - дух, дело, визија", одржано је предавање Владимира Јеленковића (Музеј Николе Тесле, Београд), на тему "Никола Тесла и Хјуго Гернсбек - тандем генијалних умова". По завршетку предавања уследило је отварање изложбе у галерији Дома културе "Никола Тесла и Хјуго Гернсбек - сарадња два велика ствараоца и визионара", аутора Владимира Јеленковића и Зорана Јовановића Јус-а, а присутне је поздравила и Татјана Панић, члан Општинског већа задуженог за културу. На изложби су изложена и два Теслина експоната, који су изазвала велику пажњу наших суграђана: 1. Модел индукционог мотора са ротором у облику јајета са аутоматиком - "ТЕСЛИНО КОЛУМБОВО ЈАЈЕ"; и, 2. Модел Теслиног трансформатора са аутоматиком.

Прочитај још...