ИЗЛОЖБА "НАША ИСТОРИЈА НАШТА СЕЋАЊА"

thumb

ISTORIJSKI ARHIV U NEGOTINU u saradnji sa FRANCUSKIM INSTITUTOM U SRBIJI, u utorak 27. novembra 2018. godine sa početkom u 18 časova, uz pokroviteljstvo Opštine NEGOTIN, priredio je otvaranje foto-dokumentarne izložbe „Naša istorija, naša sećanja“, posvećenu sećanju na oslobođenje Srbije u jesen 1918. od strane Istočne armije, kao i porodičnim sećanjima, koja žive i posle jednog veka, na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu. Izložbu je otvorio: Žan Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Beogradu, savetnik ambasade Francuske u Beogradu za kulturnu i nacionalnu saradnju; a prisutnima su se obratili i Stanislav Sretenović, istoričar iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu kao koautor izložbe;Tatjana Panić, član opštinskog veća opštine Negotin zaduženog za kulturu i turizam; Sonja Filipović, koordinator projekta „Naša istorija, naša sećanja“; i Nenad Vojinovic, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu.

Детаљније ...


ИЗЛОЖБА "НАША ИСТОРИЈА НАШТА СЕЋАЊА"

thumb

27.11.2018.UTORAK, 18 časova, galerija Doma Kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu. ISTORIJSKI ARHIV U NEGOTINU u saradnji sa FRANCUSKIM INSTITUTOM U SRBIJI, u utorak 27. novembra 2018. godine sa početkom u 18 časova, uz pokroviteljstvo Opštine NEGOTIN, priređuje svečano otvaranje foto-dokumentarne izložbe „Naša istorija, naša sećanja“, posvećenu sećanju na oslobođenje Srbije u jesen 1918. od strane Istočne armije, kao i porodičnim sećanjima, koja žive i posle jednog veka, na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu. Protekao je jedan vek otkada je proboj Solunskog fronta omogućio savezničkim trupama Istočne armije, napredovanje ka Dunavu i Jadranu, kao i oslobađanje Srbije, teško stradale u ratu. Osećanja koja bude besede o oslobađanju Srbije od strane Istočne armije, sa francuskim i srpskim trupama u prvim redovima, ostaju u srcu zajedničkog sećanja, koje čuvaju mnogi srpski gradovi. I nakon sto godina, mnogo je srpskih porodica koje neguju uspomenu na one koji su se borili za slobodu, na frontu ili u pozadini. Brojne su priče koje svedoče o posebnoj solidarnosti francuskih i srpskih civila i vojnika u to ratno doba. Ova izložba vraća nas u te istorijske dane i donosi svedočanstva građana Srbije koji su se odazvali pozivu Francukog instituta u Srbiji i pristali da podele priče i uspomene čuvane u njihovim porodicama kroz generacije. Svedočanstva su prikupljana od marta do juna 1918. i biće predstavljena na društvenim mrežama Francuskog instituta. Mnoga od njih uvrštena su u ovu izložbu. Izložbu je realizovao Francuski institut u Srbiji, uz podršku Mission du centenaire (Pariz) i Schneider Electric Srbija, u saradnji sa gradskim upravama, arhivima, muzejima i bibliotekama gradova Beograd, Kladovo, Knjaževac, Leskovac, Negotin, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje, Zaječar i stručnim saradnicima: dr Stanislav Sretenović, istoričar, (savetnik i autor istorijskih tekstova za izložbu) i dr Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator (savetnica za projekat prikupljanja i priređivanja svedočanstava građana). Izložba je u oktobru 2018. predstavljena u pet gradova Srbije: Pirot, Prokuplje, Leskovac, Niš, Knjaževac. U novembru gostuje u Beogradu (1-17. novembar), Kladovu (20-25. novembar) i Negotinu (27/11 – 2/12). Izložbu otvaraju: Žan Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Beogradu, savetnik ambasade Francuske u Beogradu za kulturnu i nacionalnu saradnju; Stanislav Sretenović, istoričar, koautor izložbe; Sonja Filipović, koordinator projekta „Naša istorija, naša sećanja“; Nenad Vojinovic, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu

Детаљније ...


ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ГЛОГОВИЦА У СЛИЦИ И РЕЧИ ЈОРДАНОВОЈ"

thumb

НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018 "ГЛОГОВИЦА У СЛИЦИ И РЕЧИ ЈОРДАНОВОЈ" ЈОРДАН ПАВЛОВИЋ У четвртак, 19. јула, са почетком у 19. часова у амбијенту дворишта Архива у Неготину, у оквиру манифестације "Неготинско лето 2018", Историјски архив у Неготину одржао је прмоцију књиге "Глоговица у слици и речи Јордановој". О књизи је говорио Новица Николић, праунук аутора, након уводног излагања директора Архива у Неготину Ненада Војиновића. У лепом амбијенту и дружењу са заинтересованом публиком Новица Николић је говорио о самој књизи, њеном настанку и о њеном приређивачу деда Живојину Павловићу, који је приредио књигу и написао предговор. У својој 93. години није могао да присуствује промоцији дела који је приредио али речи предговора који је написао и рецензија др Момчила Исића, научног саветника Института за новију историју Србије у Београду, говоре колико ова књига има значаја за завичајну историју. ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ Др Исића: "Схвативши, на свој начин, да без познавања прошлости нема успеха у садашњости, ни у будућности, Јордан Павловић из Глоговице записао је оно што је проживео, али и оно што је чуо од старијих. Зарад будућности и потомства, хтео је он да остави писани траг о сопственом животу, о животу своје фамилије, али и о прошлости свога села и ширег завичаја. Хтео је да све то отргне од израженог заборављања, о чему сам каже: "У нас никако не може историја да се одржи у предању и да прелази с колена на колено. Чим нестану учесници и очевици одмах се заборавља све." Јасну концепцију, тематску, или хронолошку доследност ово дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој не поседује. Уместо тога ова књига читаоцу нуди изванредан садржај, који се не може наћи у документима, научним и стручним публикацијама. Живот обичног човека у њој је главна тема. Његове патње и страдања у турбулентном раздобљу, испуњеног ратовима и својеврсним социјално-економским и друштвеним променама, нарочито по завршетку Другог светског рата, када отпчиње успостављање социјализма на селу, изнете су, међутим, на најнепосреднији начин, из прве руке. Не ретко су то и личне дневничке белешке Јордана Павловића, које сведоче и о његовим веома тешким животним приликама, и то не само за време рата, већ и у миру, како у Краљевини, тако и у социјалистичкој Југославији. Дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој није, међутим, само сведочанство о животу аутора и његове фамилије, већ много више од тога. Обрадивши природне одлике села Глоговице, изневши њен историјски развој и кретање становништва, од првих помена имена села, па до савременог периода, употпунивши садржај пописом становништва из 1863. године и родословом фамилија, Јордан Павловић је "исклесао" јединствен споменик не само својим непосредним прецима, већ и целом селу, својој ГЛОГОВИЦИ. Вредност овог дела не умањује језик и стил аутора, који није књижевни, и није "дотеран", што признаје и сам аутор, када констатује: "Ја причам праву истину и не стидим се, јер нисам ништа дотеривао, већ онако како сам чуо од старијих." Напротив, овакво је оно, још једно, сведочанство времена о којем говори."

Детаљније ...


НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018: ИЗЛОЖБА " 220 ГОДИНА ЦРКВЕ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У БРЕСТОВЦУ" - МУЗЕЈ КРАЈИНЕ И ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ

thumb

У недељу, 15. јула 2018. године, са благословом Његовог Пресовештенства епископа Тимочког г. Илариона, Музеј Крајине и Историјски архив у Неготину организовали су изложбу посвећену обележавању јубилеја 220 година Цркве Вазнесења Господњег у Брестовцу. Након, литургије у оквиру уметничког програма, тим поводом, о изложби ове две установе културе на челу са Ивицом Трајковићем, директором Музеја Крајине и Ненадом Војиновићем, директором Историјског архива у Неготину речено је да се она састоји из два дела. У првом делу су фотографије и документа везана за саму цркву. Ту су дате иконе Господа и Богородице са Христом, као и икона Св. Георгија. Затим, дат је и значајан документ из Архива Србије под називом "Списак свештенства мирског и монашког реда Неготинског протопрезвитерата Округа Крајинског" из 1836. године, у коме је под редним бројем 12. уписан први свештеник Цркве у Брестовцу - јереј Станојло Стефановић. На изложби је дат и списак свих свештеника од 1834. године до 2018. Наравно, дате су и фотографије истакнутих свештеника са својим породицама и у обичним животним ситуацијама. У другом делу изложбе изложени су демографски показатељи свих места неготинске општине са нагласком на Брестовац. Између осталог на изложби је речено и следеће: Црква Вазнесења Господњег у Брестовцу припада јасеничкој парохији Архијерејског намесништва неготинског. Црква у Брестовцу је највероватније изграђена 1798. године, израђена је од дрвета, односно масивних греда – брвана, и припада типу цркава брвнара која је једна од најстаријих и добро очуваних цркава, са значајним историјским, ликовним и архитектонским вредностима. Начињена је од дрвета са основом у облику крста и мањих је димензија, прилично ниска, иако није укопана у земљу, што представља типичан сакрални објекат из времена турског ропства. У већини записа стоји да је црквена порта, величине 10 ари, била ограђена, али нема података када је ограђена каменом. Међутим, постоји податак да је та камена ограда срушена 1965. године. Током 19. века, црква је више пута обнављана. Дрвена конструкција звоника и прво звоно инсталирани су 1837. године. На основу усмених казивања старијих мештана, а према предању, ова црква је прво била покривена сламом, да би касније после ослобођења наших крајева од Турака, почетком 19. века, слама била замењена ћерамидом. Данас дрвена кровна конструкција има модеран кровни покривач од црепа. Поплочана је опекама а на улазном делу налази се настрашница са 4 дрвена стуба. У унутрашњости цркве дрвена преграда одваја простор припрате од главног дела цркве, док иконостас раздваја наос од олтарског простора. Иконостас потиче из прве половине 19. века а за ауторе се претпоставља да је реч о влашким зографима тога времена. Стављена је под заштиту закона Цркава брвнара од стране Завода за заштиту споменика културе у Нишу 1976. године. Свештенство - После Другог светског рата цркву у Брестовцу су опслуживали протонамесник Вучић Поповић (1960-1975), јереј Михајло Нешић (1975-1977), јереј Петар Стоиљковић (1977-1982), монаси манастира Буково (1982-1986), јереј Ранко Алексић (1986-1989), протонамесник Жарко Новаковић (1989-2006), протојереј Душан Динић, од 2006. године до данас, као парох јасенички.

Детаљније ...


НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018 - ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ГЛОГОВИЦА У СЛИЦИ И РЕЧИ ЈОРДАНОВОЈ"

thumb

У четвртак, 19. јула, са почетком у 19. часова у амбијенту дворишта Архива у Неготину, у оквиру манифестације "Неготинско лето 2018", Историјски архив у Неготину организује прмоцију књиге "Глоговица у слици и речи Јордановој", аутора ЈОРДАНА ПАВЛОВИЋА.

Детаљније ...


НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018



СРПСКО-ШВЕДСКИ ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017)

thumb

СРПСКО-ШВЕДСКИ ДИПЛОМАТСКИ ОДНОСИ Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017) - аутора Душка Топаловића У понедељак 18. јуна, са почетком у 13 часова у Галерији Мокрањчеве куће, ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ је отворио изложбу фотографија и докумената о Српско-Шведским дипломатским односима. О изложби је говорио њен аутор историчар и архивиста Душко Топаловић, из Педагошког завода Шведске.Присутне је поздравио и председник општине Неготин г-дин Владимир Величковић и у пригодном говору истакао улогу Драге Симић Хулквист и њен допринос бољем упознавању и већем разумевању шведског и спрског народа. Њ.Е. господин Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске, се такође обратио присутнима и након пригодне беседе отворио изложбу. Директор и архивски саветник Архива у Неготину, Ненад Војиновић, је поздравио све присутне и након краћег обраћања упознао присутне са кратком биографијом аутора изложбе - колеге Душка Топаловића. Отварању изложбе претходило је инонирање српске и шведске химне коју је интерпретирао на труби Давид Сурдановић, ученик средње уметничке школе "Стеван Мокрањац у Неготину". У програму су учествовале и наше етно-групе "Марињике" и " Хајдуци" под управом професорке Данијеле Марковић. (Душко Топаловић рођен је у херцеговачком месту Љубињу, 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву где га је почетак грађанског рата 1992. године затекао на завршној години студије. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је 2008. године завршио студије архивистике и исте године прелази у шведски Војни архив гдје је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради. Главно подручје научно-истраживачког рада колеге Топаловића односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године. На ту тему је објавио преко тридесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао на десетине одредница. За свој пионирски допринос на реконструкцији историје развоја српско-шведских веза и односа добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно за штампу припрема монографију „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних односа до стварања Југославије“ која уједно представља његову докторску тезу. Један део тог рада је садржан у овој изложби.)

Детаљније ...


ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА "БАШТИНИКА" У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У КЛАДОВУ

thumb

Одржана промоција "Баштиника", бр. 18 и 19, часописа-годишњака Историјског архива у Неготину, у Центру за културу Кладово. На промоцији су говорили: директорка Жаклина Николић, Ненад Војиновић, директор Архива у Неготину, Ненад Пантић, виши архивиста Архива у Неготину и главни уредник часописа, публициста Вишеслав Живановић Урош Бановић, сарадник часописа из Кладова. Промоција је одржана у четвртак 07.06.2018. у 19 часова у Центру за културу Кладово.

Детаљније ...