У СРЕДУ 15.МАЈА У ТОДОРЧЕТОВОМ КОНАКУ ОДРЖАНА ЈЕ ПРОМОЦИЈА ЈУБИЛАРНОГ 20. БРОЈА БАШТИНИКА - ЧАСОПИСА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У НЕГОТИНУ На промоцији су говорили др Милорад Радусиновић, професор и историчар - један од аутора чланака, уредник часописа виши архивиста Ненад Панић, радник архива у пензији, и Мср Ненад Војиновић, архивски саветник и директор Архива. Промоцију су увеличали и ученици Уметничке школе "Стеван Мокрањац" из Неготина дует хармонике и трубе Давид Сурдановић и Лука Николић, као и Алберто Сако и Филип Матић на хармоници у класи професора Стефана Николића.

ПОШТОВАНИ, ПОЗИВАМО ВАС ДА У СРЕДУ 15.МАЈА (19. ЧАСОВА) У ТОДОРЧЕТОВОМ КОНАКУ ПРИСУСТВУЈЕТЕ ПРОМОЦИЈИ ЈУБИЛАРНОГ 20. БРОЈА БАШТИНИКА ЧАСОПИСА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА У НЕГОТИНУ С А Д Р Ж А Ј CONTENTS ОПШТИ ДЕО ИСТОРИОГРАФИЈА GENERAL PART – HISTORYOGRAPHY Јованкаа пољак, Оливера Иванова БИБЛИОГРАФИЈА ЧАСОПИСА БАШТИНИК Од броја 10 до броја 19 (2008 – 2017) Biblyography of magazine of Bastinik From number 10 to number 19 (2008-2017) Сања Радосављевић СТАРA НЕГОТИНСКА ЧАРШИЈА Old Negotin trade area Ранко Јаковљевић КЛАДОВО 1835 – 1965. Kladovo 1835-1965. Мирослав Стефaновић НЕГОТИН ИЗМЕЂУ ДВА РАТА Neegotin between two wars Ранко Јаковљевић ПОШТА, ТЕЛЕГРАФ И ТЕЛЕФОН У КЛАДОВУ И ОКОЛИНИ – ПТТ у служби историје – Post, telegraph and telephone in Kladovo and the surroundings – PTT in the service of history – др Софија Петковић, Гордан Јањић ВРЕЛО – ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА, АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА 2017 – 2018. године Vrelo – Sharkamen near Negotin, archaeological researches 2017-2018. year Златко Апановић УТИЦАЈ МИГРАЦИЈА У XIX ВЕКУ НА ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОКРАЊА The effect of migration in the 19th century on demographic characteristics of the village Mokranje Срђан Томић СОКОЛСТВО У САЛАШУ Sokol traition in Salas Ранко Јаковљевић КАСТЕЛ ЕЛИЗАБЕТA – ШИСТАБ НА ДУНАВУ Fortress Elizabeth – sistab on the Danube Ранко Јаковљевић КЛАДОВСКИ СПАВАЧИ ИЗ ЕФЕСА Kladovo’s sleepers from Ephesus Јелица Илић ПЕТАР ЖИВКОВИЋ И СМЕНА НА ПРЕСТОЛОНАСЛЕЂУ 1909. године; ЂОРЂЕ И АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ Petar Zivkovic and the change on the thone in 1909. year; Djordje and Alexander Karadjordjevic Ранко Јаковљевић ЈОЗA КЉАКОВИЋ (1889-1969) – ВИШЕ ОД ИМЕНА Joza Kljakovic (1889-1969) – more then a name др Петар Драгишић ЈУГОСЛАВИЈА, ШВЕДСКА И УБИСТВО АМБАСАДОРА ВЛАДИМИРА РОЛОВИЋА 1971. године Yugoslavien, Sweden and the assasination of Vladimir Rolovic in 1971. year ИЗ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ FROM THE ARCHIVES SOURCES За штампу приредио (For publishing prepared by) Ратко Благојевић ЗБИРКА VARIA 1838 – (Историјска белешка и Аналитички инвентар) Varia collection 1838 – (Historical note and Analytical inventory) ЗНАЧАЈНЕ ГОДИШЊИЦЕ GREATEST HEPENENST др Милорад Радусиновић ЧЕСТИТКЕ ИЗ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (Поводом 900-годишњице крштења Русије) Congratulations from eastern Serbia (On the occasion of the 900th anniversary of the Russian baptizing) Ранко Јаковљевић „СЈАЈ У ТРАВИ“ БРИКЕТНИЦЕ НА ДУНАВУ (Поводом 130 година Радујевачке брикетнице 1889-2019) "The great bright" of the brik factory on the Danube (On the occasion of the 130th anniversary of the Radujevac brick factory 1889-2019) Милнче Бранковић СЕДАМ ПУНИХ ДЕЦЕНИЈА ХЕ „СОКОЛОВИЦА“ ................. Seven decades of "Sokolovica" electric poer plant ПРИКАЗИ И РАСПРАВЕ PRESENTATIONS AND DISCUSSIONS др сци Миле Бакић О АРХИВСКОЈ СЛУЖБИ И АРХИВИМА НЕМАЧКЕ ДЕМОКРАТСКЕ РЕПУБЛИКЕ About archive srvices and Archives of German Democratic Republic Сања Радосављевић ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ МУЗЕЈА КРАЈИНЕ НЕГОТИН током 2018. године The program activies of the Museum Krajina of Negotin during 2018. year ИЗ РАДА АРХИВА FROM THE ARCHIVES WORK Ненад Пантић КУЛТУРНО–ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА НЕГОТИН у 2018. години Cultural and publishing activites of Historical archive of Negotin in 2018. year

У петак у свечаној сали Неготинске гимназије, 29. марта 2019. у 18 часова, Историјски архив у Неготину организује промоцију пете књиге из познате едиције о Неготину коју сачињавају следеће књиге: 1. Неготин и Крајина - од првих трагова до 1858. - др Тихомир Станојевић; 2. Неготин и Крајина - од 1859 до 1940. године - др Тихомир Станојевић; 3. Неготин и Крајина - раднички покрет од 1871 до 1941. - Милан Перић; 4. Неготин и Крајина - 1941-1944 - Божидар Благојевић; 5. Неготин и Крајина - од 1945 до 1965 - Божидар Благојевић;

СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ТИМОЧКОГ Г. ИЛАРИОНА ОДРЖАНА ЈЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ЦРКВЕНИ ХОР ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У НЕГОТИНУ – 30 година од обнове рада" – АУТОРА ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА РАНКА ЈОВИЋА И ДИСКА НА КОМЕ ЈЕ СНИМЉЕН КОНЦЕРТ ХОРА НА НАСТУПУ НА 46. МОКРАЊЧЕВИМ ДАНИМА У НЕГОТИНУ Издавачи су Епархија Тимочка, Црквена општина Неготин и Историјски архив у Неготину. Споменицу су финансијски помогли: Министарство правде – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама и „Еликсир“ - Прахово Промоција је одржана на Св. Три Јерарха 12. Фебруара у 17 часова у свечаној сали Неготинске гимназије На промоцији су говорили протојереј-ставрофор Ранко Јовић, аутор књиге, јереј Марко Пајчин, старешина храма Свете Тројице и архивски саветник Ненад Војиновић, директор Историјског архива у Неготину. Хор је у протеклом периоду бројним наступима у земљи и иностранству, учествовањем на различитим манифестацијама и приредбама добио многобројне награде и признања.

СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ТИМОЧКОГ Г. ИЛАРИОНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ Ранко Јовић,Протојереј – ставрофор ЦРКВЕНИ ХОР ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У НЕГОТИНУ – 30 година од обнове рада – Св. Три Јерарха 12. фебруара,17 часова, Свечана сала Неготинске гимназије

ISTORIJSKI ARHIV U NEGOTINU u saradnji sa FRANCUSKIM INSTITUTOM U SRBIJI, u utorak 27. novembra 2018. godine sa početkom u 18 časova, uz pokroviteljstvo Opštine NEGOTIN, priredio je otvaranje foto-dokumentarne izložbe „Naša istorija, naša sećanja“, posvećenu sećanju na oslobođenje Srbije u jesen 1918. od strane Istočne armije, kao i porodičnim sećanjima, koja žive i posle jednog veka, na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu. Izložbu je otvorio: Žan Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Beogradu, savetnik ambasade Francuske u Beogradu za kulturnu i nacionalnu saradnju; a prisutnima su se obratili i Stanislav Sretenović, istoričar iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu kao koautor izložbe;Tatjana Panić, član opštinskog veća opštine Negotin zaduženog za kulturu i turizam; Sonja Filipović, koordinator projekta „Naša istorija, naša sećanja“; i Nenad Vojinovic, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu.

НЕГОТИНСКО ЛЕТО 2018 "ГЛОГОВИЦА У СЛИЦИ И РЕЧИ ЈОРДАНОВОЈ" ЈОРДАН ПАВЛОВИЋ У четвртак, 19. јула, са почетком у 19. часова у амбијенту дворишта Архива у Неготину, у оквиру манифестације "Неготинско лето 2018", Историјски архив у Неготину одржао је прмоцију књиге "Глоговица у слици и речи Јордановој". О књизи је говорио Новица Николић, праунук аутора, након уводног излагања директора Архива у Неготину Ненада Војиновића. У лепом амбијенту и дружењу са заинтересованом публиком Новица Николић је говорио о самој књизи, њеном настанку и о њеном приређивачу деда Живојину Павловићу, који је приредио књигу и написао предговор. У својој 93. години није могао да присуствује промоцији дела који је приредио али речи предговора који је написао и рецензија др Момчила Исића, научног саветника Института за новију историју Србије у Београду, говоре колико ова књига има значаја за завичајну историју. ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ Др Исића: "Схвативши, на свој начин, да без познавања прошлости нема успеха у садашњости, ни у будућности, Јордан Павловић из Глоговице записао је оно што је проживео, али и оно што је чуо од старијих. Зарад будућности и потомства, хтео је он да остави писани траг о сопственом животу, о животу своје фамилије, али и о прошлости свога села и ширег завичаја. Хтео је да све то отргне од израженог заборављања, о чему сам каже: "У нас никако не може историја да се одржи у предању и да прелази с колена на колено. Чим нестану учесници и очевици одмах се заборавља све." Јасну концепцију, тематску, или хронолошку доследност ово дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој не поседује. Уместо тога ова књига читаоцу нуди изванредан садржај, који се не може наћи у документима, научним и стручним публикацијама. Живот обичног човека у њој је главна тема. Његове патње и страдања у турбулентном раздобљу, испуњеног ратовима и својеврсним социјално-економским и друштвеним променама, нарочито по завршетку Другог светског рата, када отпчиње успостављање социјализма на селу, изнете су, међутим, на најнепосреднији начин, из прве руке. Не ретко су то и личне дневничке белешке Јордана Павловића, које сведоче и о његовим веома тешким животним приликама, и то не само за време рата, већ и у миру, како у Краљевини, тако и у социјалистичкој Југославији. Дело: ГЛОГОВИЦА у слици и речи Јордановој није, међутим, само сведочанство о животу аутора и његове фамилије, већ много више од тога. Обрадивши природне одлике села Глоговице, изневши њен историјски развој и кретање становништва, од првих помена имена села, па до савременог периода, употпунивши садржај пописом становништва из 1863. године и родословом фамилија, Јордан Павловић је "исклесао" јединствен споменик не само својим непосредним прецима, већ и целом селу, својој ГЛОГОВИЦИ. Вредност овог дела не умањује језик и стил аутора, који није књижевни, и није "дотеран", што признаје и сам аутор, када констатује: "Ја причам праву истину и не стидим се, јер нисам ништа дотеривао, већ онако како сам чуо од старијих." Напротив, овакво је оно, још једно, сведочанство времена о којем говори."

У недељу, 15. јула 2018. године, са благословом Његовог Пресовештенства епископа Тимочког г. Илариона, Музеј Крајине и Историјски архив у Неготину организовали су изложбу посвећену обележавању јубилеја 220 година Цркве Вазнесења Господњег у Брестовцу. Након, литургије у оквиру уметничког програма, тим поводом, о изложби ове две установе културе на челу са Ивицом Трајковићем, директором Музеја Крајине и Ненадом Војиновићем, директором Историјског архива у Неготину речено је да се она састоји из два дела. У првом делу су фотографије и документа везана за саму цркву. Ту су дате иконе Господа и Богородице са Христом, као и икона Св. Георгија. Затим, дат је и значајан документ из Архива Србије под називом "Списак свештенства мирског и монашког реда Неготинског протопрезвитерата Округа Крајинског" из 1836. године, у коме је под редним бројем 12. уписан први свештеник Цркве у Брестовцу - јереј Станојло Стефановић. На изложби је дат и списак свих свештеника од 1834. године до 2018. Наравно, дате су и фотографије истакнутих свештеника са својим породицама и у обичним животним ситуацијама. У другом делу изложбе изложени су демографски показатељи свих места неготинске општине са нагласком на Брестовац. Између осталог на изложби је речено и следеће: Црква Вазнесења Господњег у Брестовцу припада јасеничкој парохији Архијерејског намесништва неготинског. Црква у Брестовцу је највероватније изграђена 1798. године, израђена је од дрвета, односно масивних греда – брвана, и припада типу цркава брвнара која је једна од најстаријих и добро очуваних цркава, са значајним историјским, ликовним и архитектонским вредностима. Начињена је од дрвета са основом у облику крста и мањих је димензија, прилично ниска, иако није укопана у земљу, што представља типичан сакрални објекат из времена турског ропства. У већини записа стоји да је црквена порта, величине 10 ари, била ограђена, али нема података када је ограђена каменом. Међутим, постоји податак да је та камена ограда срушена 1965. године. Током 19. века, црква је више пута обнављана. Дрвена конструкција звоника и прво звоно инсталирани су 1837. године. На основу усмених казивања старијих мештана, а према предању, ова црква је прво била покривена сламом, да би касније после ослобођења наших крајева од Турака, почетком 19. века, слама била замењена ћерамидом. Данас дрвена кровна конструкција има модеран кровни покривач од црепа. Поплочана је опекама а на улазном делу налази се настрашница са 4 дрвена стуба. У унутрашњости цркве дрвена преграда одваја простор припрате од главног дела цркве, док иконостас раздваја наос од олтарског простора. Иконостас потиче из прве половине 19. века а за ауторе се претпоставља да је реч о влашким зографима тога времена. Стављена је под заштиту закона Цркава брвнара од стране Завода за заштиту споменика културе у Нишу 1976. године. Свештенство - После Другог светског рата цркву у Брестовцу су опслуживали протонамесник Вучић Поповић (1960-1975), јереј Михајло Нешић (1975-1977), јереј Петар Стоиљковић (1977-1982), монаси манастира Буково (1982-1986), јереј Ранко Алексић (1986-1989), протонамесник Жарко Новаковић (1989-2006), протојереј Душан Динић, од 2006. године до данас, као парох јасенички.